 |
 |
 |
 |
|
|
|
|
Natpisi
u štampi
Novine i časopisi iz raznih perspektiva ocenjuju život i delo
oca Jovana.
M.O. Menšikov piše u rasprostranjenom listu "Novo
Vreme" 1909. godine, br. 11795: "Otac Jovan živi u svesti
cele Rusije daleko više od drugih unašajnih lišnosti, vladara,
vojskovođa, pronalazača, pesnika i mislilaca. On ima neobičan, čak
jedinstven odnos prema srcu naroda. Mnogi značajni pisci, kao
Dostojevski i Turgenjev, ili naučnici kao Mendeljejev, umiru medju
nama. I ma koliko im slava bila velika, njihova smrt okuplja uglavnom
obrazovane. Samo Božiji čovek, kao otac Jovan, sjedinjuje u sebi
ljubav svih. Sa njegovim imenom su spojeni sveti osećaji, koji svaku
seljanku, svakog čobanina i svakog robijaša sa njim vezuju. Misao o
njemu, svetli u njihovoj svesti, kao sveća pred Božijom ikonom. Ruski
narod voli Božijeg čoveka i stoga ide tako nezadrživo i poverljivo ka
njemu. Onaj ko je zapadao u besputne životne krize kod oca Jovana je
nalazio pravi putokaz. Onaj koga su napadale bezizlazne brige i očajanje
pred njim je otvarao svoje srce i vraćao se osnažen i sa čvrstim
pouzdanjem. Onaj koga je život bez mere pritiskao, i pogađao mu
ljudski ponos i poverenje javnosti dolazio je dolazio je ocu Jovanu i
dobijao pomoć. On je podizao palog, okruživao dobrotom odbačenog. On
je u ljudima snažio lekovito pouzdanje, po kome i njima put ka Ocu
stoji otvoren. Svi su dolazili ocu Jovanu, i njegovo ih je duboko saosećajno
i ljubavlju obilno srce sve primalo. On je uistinu bio prijatelj i
duhovni otac celog ruskog naroda. stoga su na stotine hiljada ljudi ,
svih slojeva i obrazovanja dolazili u Kronštat. Svi su oni tražili njegovu molitvu koju je Bog ispunjavao.
Njegova nepokolebivo čvrsta vera koja i brda pokreće, njegova plamena,
neprestana molitva i duboko saosećanje prema svakom – privlačili su
ka njemu sve ljude".
E. Poseljanin u časopisu "Ruski polomnik", 1909.
godine, br. 4 piše: "Otac Jovan je delovao sopstvenim primerom
i čestitim postupanjem. Njegov jedinstveni Dnevnik ne govori samo o
njegovoj silnoj veri, nego i o retkoj moći razmišljanja o blagodatnoj
snazi duha koja dostiže visine Psalama. Sa njim... se ugasilo i silno
svetlo koje je u mračne mozgove naroda zračilo istinu, pravičnost
i toplu ljubav prema Najvišem. Određenje oca Jovana se sastojalo u
tome da sam veruje i da budi veru i u drugima, da sam korača
u Carstvo Božije i da sa sobom vodi i druge".
V. Rozanov posmatra duhovno-istorijski značaj oca Jovana u
"Novom Vremenu" 1909. godine, br. 11775: "Među
nosiocima duha svoga vremena, otac Jovan čini najvišu tačku duhovnog
stremljenja i priključuje se starcu Serafimu Sarovskom i mitropolitu
Filaretu Moskovskom. Starac Serafim, pustinjak posedovao je proročku
prozorljivost. Mitropolit Filaret beše neuporediv u određivanju
dogmatskih istina. Otac Jovan Kronštatski je, kao sveštenik, bio
duhovni otac naroda. Njegovi dani su protekli među ljudima, u delima
ljubavi među njima. On je u devetnaestom veku posedovao (kao u prvom
Hričćanstvu) najviši dar jednog Hrišćanina: dar pomažuće-isceljujuće
molitve. To potvrđuju bezbrojni dokumentovani slučajevi. Njegova
ličnost se uzdigla preko uobičajene ljudske mere: u njemu je, ustvari,
delovalo nešto natprirodno, čudesno. Razni lekari su svedočili da
otac Jovan pokazuje neobično duševno i fizičko zdravlje i harmoniju.
Prosto rečeno, njemu je od detinjstva podaren višak životne snage, iz
čije punoće je on crpeo i davao dalje – bolesnicima i slabima. Ovaj
izvor blagodatne snage privlačio je k njemu ljude. To je sasvim
prirodno. Narod hoće, kao apostol Toma, da opipa i oseti. Otac Jovan je
za Ruski narod postao živi svedok stvarnosti i snage Pravoslavlja,
misionar vere i apostol prave Božije ljubavi".
Devetnaestog oktobra 1909. godine protojerej S. Putjanin piše: "U
naše vreme, kad tuđa nevolja nikoga ne zabrinjava, kad nebrojeni umiru
od gladi, kad u gradovima ima na hiljade naravstveno i fizički propalih
osoba, dolazi otac Jovan kao jedini između nas sa dosad neviđenim
milosrđem. On se pokazuje zapravo kao predstavnik nekog drugog
pokreta, kao stanovnik nekog drugog nebeskog tela, sa drugačijim
navikama i pravilima. On je uzor budućem čoveku, koji shvata da samo u
deljenju drugima leži za nas udeo u Božijoj blagodati i radosti, čovek
koga će duh ljubavi da oduševljava. Asketsko revnovanje oca Jovana i
njegovo sveštenosluženje čine harmoničnu celinu. Ipak sveštenstvo u
njemu sve drugo određuje. Otac Jovan je potpuni sveštenik, duhovno
otac Rusije, njen vrhovni pastir, iako nije nosio titulu patrijarha.
Njegova čudotvorna molitva pokazuje više od svih titula i
dostojanstava nepobitno božanstveno svešteno ovlašćenje koje ima.
Pred njim se priklanjaju vladike kao i zadivljeno monaštvo. Neosporno
se ocu Jovanu pokazuje Hristov lik, čist i jasan, kao u jedva kome pre
njega. Njegov iskreni, vatreni, vatreni duh dočaravao je lebdenje Duha
Svetoga. Hristov Duh je živeo u njemu".
Otac Jovan danas O sadašnjici
Otac Jovan je i danas blizak ruskom čoveku. Njegov Dnevnik je u
inostranstvu doživeo mnoga izdanja i svuda se čita. Zagranička Ruska
Crkva po celom svetu, svake godine, slavi njegov rođendan i dan
upokojenja. Mnogi koji su ga lično znali, pričali su o njemu. Pomeni i
spisi svedoče šta on tim ljudima do danas znači.
Od 1950. godine "Glas Amerike" preko svojih talasa
donosi programe o životu i delu oca Jovana. U emisiji od decembra1972.
godine se kaže: "Pre šesdeset četiri godine se upokojila
jedna od najzadivljujućih ličnosti usije - otac Jovan Sergejev Kronštatski.
Mnoge knjige i svedočanstva govore o tom retkom čoveku i njegovoj
blagodatnoj sposobnosti da leči svojom molitvom sve duševne i telesne
bolesti. Još kao dete on je učinio da se prosto i usrdno moli. Bog je
već tada njegovu molitvu ispunjavao. Za vreme njegove pedestogodišnje
svešteničke službe, postao je svepoznati molitvenik Rusije. On se toj
službi sav predao i kroz nju postao otac nesretnih i zabludelih.
Njegova apostolska, propovednička, proročka i celebna delatnost
probila se u narod, te je svima bio poznat kao iskren i blagodatan sveštenik.
Njegova produhovljena reč išla je pravo u srce i pokretala na
dobro".
Otac Jovan pripada onim retkim pojedincima duhovne istorije, koji
su ne samo svojim duhom, nego celom svojom dušom, kroz čist duhovni život
stekli hristolikost. Stoga se njegova ličnost sve više
isticala što se više u Hrista utapala. Otac Jovan nije znao za
svoje privatne interese, niti za nadoknadu kroz samo duševne vrednosti.
On se nije vezivao javnu delatnost, niti za nauku Nepodeljen, pun i ceo
on se okreće Hristu i živi u Njemu. U toj nepodeljenoj hristocentričnosti
počiva njegov proročki značaj. Njegovo ispovedanje Pravoslavlja je
vrednije od svih apologetskih traktata. Jer on se temelji sasvim u
Hristu i može sa apostolom Pavlom da kaže: A živim – ne više ja,
nego živi u meni Hristos. Reč Božija, kao centralna istina,
opredeljuje celo njegovo postojanje.
Otac Jovan je bio veliki starac, duhovni otac Rusije. Mnogi
monasi, sveštenici čak i vladike, stajali su pod njegovim neposrednim
duhovnim rukovodstvom. On je bio, takođe, prorok – poslat Rusiji
pred buru, da bi je pozvao na pokajanje srca. Njegova je reč trebalo
da ostane među ljudima, te da vodi rasejan i nepokoleban Ruski narod ka
jedinom spasenju – životu u Hristu.
|
|
|
|
|
|
|
|
