Koristi suze kao oruđe za zadobijanje svakog oproštaja. Jer, Vladika se mnogo raduje kad se ti moliš sa suzama.

Ukoliko si trpeljiv, svagda ćes se moliti sa radošću.

Pazi da, misleći da izlečiš drugog, sam ne ostaneš neisceljen, omevši sopstvenu molitvu.

Oni koji u sebi sabiraju žalosti i zlopamćenje, te se mole, liče na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbušen sasud.

U svojoj molitvi išti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo će ti se sve dodati (Mt. 6, 33).

Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukročuje prizive na telesnu neuzdržljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu priliči.

Onaj ko podnosi tugu biće udostojen i radosti, i onaj ko trpi neprijatno neće biti lišen udela ni u prijatnom.

Podvrgavajuci se demonskim napadima , pazi da im ne padneš u ropstvo.

Pohota prema jelu je porodila neposlušnost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja iz raja.

Puna mera (nečega sto se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak neće reći: "Dosta", pa makar se raspao.

Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.

Pogled na ženu kod neuzdržljivog izaziva nečistu strast, dok celomudrenog podstiče na proslavljanje Boga.

Krotost čovekova će se pomenuti kod Boga (Ps. 131, 1), i negnevljiva duša postaje hram Svetoga Duha.

Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira.

Ko je zlopamtljiv prema demonima, neće biti zlopamtljiv prema ljudima. Međutim, onaj ko je zlopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir.

Ništa ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi ćutanjem zatvorio usta koja dišu plamenom.

Uze na nogama ometaju brzi hod, a tuga je smetnja sagledavanju.

Onaj ko prezire svetska zadovoljstva neće biti smućen pomislima tuge.

Tuga postaje bolest duše i tela. Dušu ona porobljava, a telo isušuje.

Ako hoćeš da savladaš tugu sa mračnim raspoloženjem duha, zagrli blagodušnu ljubav i obuci se u nezlobivu radost.

Severni vetar hrani rastinje, a iskušenja krepe trpeljivost duše.

Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva - sijaju jasnije od svetlosti.

Onaj ko ište počasti vrči na samom sebi i ne može podneti poniženje.

Ukoliko budeš samog sebe merio malom merom, nećeš se porediti sa drugima.

Gordošću boluje onaj ko je odstupio od Boga. On dobra dela pripisuje svojim sopstvenim snagama.

Satruleo plod je nekoristan za zemljoradnika. I vrlina gordoga Bogu nije potrebna.

Zašto se čoveče, prevasnosiš i podižeš iznad oblaka, kad si zemlja i prah ?

Imaj strah Božiji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa čistim svedočanstvom savesti.

Beži od pohvala, ali se stidi i prekora.

Što više uspevaš u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savršenstva.

Kraj svakog dela ispituj pre njegovog početka.

Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidiš, gnušaju dobri.

Bilo šta da radiš, ili govoriš, ili razmišljaš, staraj se da nikome ne budeš od štete.

Pazimo na sebe, pa nećemo osuđivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog čega osuđujemo druge.

Svagda se sećaj Boga, pa će tvoj um postati nebo.

Sakrivaj vrline, ali se potrudi da imaš mnoge svedoke svog života.

Ako imaš bogastvo - deli ga, a ako nemaš - nemoj ga ni sticati.

Teši siromašne jer oni čine da je Sudija milostiv prema nama.

U bolestima se, pre lekara i lekarstva, koristi molitvom.

Poštuj sve sveštenike, a pritrči ka dobrim.

Molitvom osenjuj svako svoje delo, a naročito ono u vezi sa kojom tvoja pomisao susreće sumnju.

Ako si uvređen, pribegni trpljenju, pa će šteta preći na uvredioca.

Kada se onaj ko čini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka očajanju.

Govoreći sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govoriš sa svetima, ne govori o tome.

Onoga ko živi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, voleći rđavo, on ne može savetovati dobro koje ne voli.

Početak spasenja je osuđivanje samomoga sebe.

Bolje je baciti kamen na čoveka, negoli reč.

Pravdu pre projavljuj delima, negoli rečju.

Blagočestiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio.

Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, već - njeno posedovanje na pravi način.

Želeći da ugodiš gomili postaćeš kao gomila.

Ukoliko želiš istinski život, uvek očekuj ljudsku smrt.

Budi spreman na nevolje i obrešćeš veliku korist.

Blizu je kraj. Pripremi se, lenjivče, za bičevanje.

Stoj protiv iskušenja, pokazujući potrebnu hrabrost.

Treba da odbijamo utehe, budući da nas navode na dela zbog kojih se, po otrežnjenju, obično stenje.

Strpljivo podnosi nevolje zato što se u njima krije venac za borce.

Nemoj plakati nad umrlim, budući da je to zajednički put. I blažen je onaj ko taj kraj dostigne (bez prekora).

Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa ćeš i svoju grehovnu ranu pomazati. Jer, takav savet jeste opšte lekarstvo.

Teško bogohulniku! Njemu će se vezati jezik pred licem Sudije, te on neće moći ništa da kaže u svoje opravdanje.

Teško lenjivome! On će tražiti vreme koje je zlo protraćio.

Teško nadmenome! Kad legne u grob, saznaće ko je.

Teško bludniku koji je oskrnavio bračnu rizu! On će sa stidom biti izbačen iz carske loznice.

Teško bundžiji i pijancu! On će se ubrojati u ubice i biti kažnjen sa preljubočincima.

Blažen je onaj kod koga Zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravišta Bog nikada neće odstupiti.

Hrabrost vrlina je pohvalna i u vreme mira, ali je još više za pohvalu u vreme borbe.

Pazeći na savete otaca, nemoj biti sudija njihovih dela, već shvataj i izučavaj njihove izreke.